Upoznao sam ga sredinom marta 1985. godine. Koji dan pre otvaranja Pariskog bijenala postavljao sam radove u Grande Halle, Parc de la villette. To su hale nekadašnje pariske "kvantaške" pijace koje je sagradio Baltard, vremenom su oronule, a 1980-tih su rekonstruisane za potrebe kulturnih događanja. Prvi put je 1985. arhitektura bila sastavni deo umetničkog izložbenog programa... Već su svi radovi bili postavljeni i ja sam obilazio postavku izložbe par dana pre otvaranja. Pažnju mi je privukao dugi, čist, sveže obojen beli zid. Ispred zida je čučao mladi mršavi umetnik kovrdžave kose, mutio crnu boju u konzervi i tek započinjao rad na svojoj slici. Kejt je sliku crtao direktno na zidu, bez ikakve skice ili plana. Bila je to njegova poznata šema načinjena od lavirinta linearno nacrtanih "čovečuljaka". Pitao sam ga zar se ne boji da možda neće završiti sliku do otvaranja ili da će mu kompozicija biti neuspela... Odgovorio mi je da nema nameru da završi sliku do otvaranja izložbe, već da će svaki dan dolaziti i po malo je proširivati. Zamolio sam ga da mi nešto nacrta, a on je povukao nekoliko poteza četkicom po mojoj košulji... Žao mi je što sam je kasnije oprao... U znak sećanja, nacrtao mi je mali crtež na listu bloka u koji sam zapisivao adrese. Dao mi je i broj svog telefona...
2 comments:
Upoznao sam ga sredinom marta 1985. godine. Koji dan pre otvaranja Pariskog bijenala postavljao sam radove u Grande Halle, Parc de la villette. To su hale nekadašnje pariske "kvantaške" pijace koje je sagradio Baltard, vremenom su oronule, a 1980-tih su rekonstruisane za potrebe kulturnih događanja. Prvi put je 1985. arhitektura bila sastavni deo umetničkog izložbenog programa... Već su svi radovi bili postavljeni i ja sam obilazio postavku izložbe par dana pre otvaranja. Pažnju mi je privukao dugi, čist, sveže obojen beli zid. Ispred zida je čučao mladi mršavi umetnik kovrdžave kose, mutio crnu boju u konzervi i tek započinjao rad na svojoj slici. Kejt je sliku crtao direktno na zidu, bez ikakve skice ili plana. Bila je to njegova poznata šema načinjena od lavirinta linearno nacrtanih "čovečuljaka". Pitao sam ga zar se ne boji da možda neće završiti sliku do otvaranja ili da će mu kompozicija biti neuspela... Odgovorio mi je da nema nameru da završi sliku do otvaranja izložbe, već da će svaki dan dolaziti i po malo je proširivati. Zamolio sam ga da mi nešto nacrta, a on je povukao nekoliko poteza četkicom po mojoj košulji... Žao mi je što sam je kasnije oprao... U znak sećanja, nacrtao mi je mali crtež na listu bloka u koji sam zapisivao adrese. Dao mi je i broj svog telefona...
Post a Comment