> Pogledaj ovu fotografiju: samo tricikl i automobil > govore o vremenu kada je kuca sagradjena! >
> >> From: Slobodan Maldini >> Date: April 12, 2009 10:18:42 PM GMT+02:00 >> Subject: Schindler >> >> Veceras nesto radim na Šindleru, interesantan arhitekta. Radio je u senci Rajta, ali je bio daleko ispred njega. Evo kratke biografije: >> >> >> SCHINDLER, RUDOLF MICHAEL (1887 - 1953) Austrijsko – američki arhitekta koji je radio u Los Angelesu u periodu sredine XX veka. Često se dovodi u vezu sa ivicom modernog pokreta u arhitekturi, medjutim, mada je radio i vežbao sa nekima od svojih prethodnika praktičara, njegova inventivna upotreba kompleksnih trodimenzionalnih oblika, toplih materijala i iznenadjujućih boja, smestila ga je na mesto istinskog predstavnika vrha arhitekture XX veka. Njegov rad je u velikoj meri bio zanemaren, i propušteno je da bude predstavljen javnosti u doba njegovog života, ali je razvijena kritička svest o njemu u toku 1980-tih. >> >> Rodjen i školovao se u Beču, u porodici iz srednje klase. Pohadjao je Kraljevsku visoku školu od 1899 do 1906 i upisao se u Wagnersschule na beškoj Politehnici, gde je diplomirao arhitekturu 1911. Schindler je bio najviše impresioniran profesorom Carlom Königom, uprkos prisustvu imena kao što su bili Otto Wagner i Adolf Loos. Schindler je takodje sreo svog životnog prijatelja Richarda Neutru, 1912, pre nego što je završio svoju tezu 1913. U Beču, Schindler je stekao iskustvo radom u firmi Hansa Mayra i Theodore Mayer, radeći od 1911-1914. Potom Schindler odlazi u Chicago gde radi u firmi Ottenheimer, Stern and Reichert (OSR). God. 1914 sreće Frank Lloyd Wrighta; tek kada je Wright dobio posao na Imperial hotelu u Tokyu i morao da otputuje u Japan, unajmio je Schindlera da vodi u njegovoj odsutnosti studio u Oak parku. 1920 Wright ga šalje u Los Angeles da radi na Barnsdall House. Schindler je već sam preuzimao poslove u Los Angelesu, a završio je, po nekima svoju najbolju zgradu, Kings Road House u proleće 1922, kada započinje sopstvenu praksu. >> >> U tom periodu, pucaju veze izmedju Schindlera i Wrighta; Schindler se žalio da je eksploatisan i loše plaćen. Iz tog perioda, najznačajnija je Wrigtova kuća Hollyhock House, za koju je Schindler uradio najveći deo crteža, dok je Wright i dalje bio u Japanu. Aline Barnsdall postaje Schindlerov najveći klijent, sa narudžbom za njenu Olive Hill, spektakularnu kuću na plaži iz 1927, koja je ostala jedan od najvećih neizvedenih projekata XX veka. Oko 1925, Schindler je razvio svoj lični stil inspirisan Wrightom i internacionalnom modernom, posebno Oudom. Medjutim, kada se 1929 prijavio za dobijanje licence arhitekte u Los Angelesu, prijavio je ekstenzivan rad na arhitektonskim i strukturalnim planovima na Imperial Hotelu. Wright je medjutim, odbio da potvrdi ovaj Schindlerov zahtev. Uprkos tome Schindler objavljuje flajer sa serijom razgovora sa Neutrom u kojima je jasno predstavio sebe kao »uposlenog u arhitektonskom birou F.L. Wrighta u toku dve godine u periodu njegovog odsustva«. >> >> Wright pobija ovu tvrdnju, a njih dvojica se razdvajaju 1931, da bi se jedini put nakon toga videli tek 1953, neposredno pred Schindlerovu smrt.
"Technological progress is like an axe in the hands of a pathological criminal"
Albert Einstein
Paradigm shift
Hemenautika (meni se vishe svidja "nautika" nego "ne-utika", jer mi etimoloshki-znachenjski daje neku nadu & smisao), elem, hermenautika bez razumevanja fenomenologije "Mehanike Prelomnih Obrazaca" (Paradigm shift) - svodi se samo na slepo nagadjanje, ili blagougodno promishljanje...
...marxizam, & potom kritichka teorija dali su nam nadu da mozhemo & da razumemo "Stvarnosnu mehaniku", ali je - prvo - do tada nezamislivo & neshvatljivo nagomlilavanje (podataka, "znanja" & "smisla"/ "zbog brojnosti, zdravom razumu - nemoguce da se obujmi & razume") & - potom - njihovo tektonsko urushavanje (podataka, "znanja" & "smisla") dovelo do dezorijentacije, gubitka "repera", "koordinatnog sistema", & konachno do "isparenja ontoloshke celine", pa se danas nalazimo u nekakvom "plazma-stanju znanja/svesti/osecanja".
No, da napustim prostor generalnih dijagnoza & vratim se Avangardistima-Modernistima:
Boba nam je poslao fotografiju koja nam na jedan upechatljiv nachin razotkriva -
KAKO JE IZGLEDALA MODERNA ARHITEKTURA
u vremenu svoga nastajanja... ("obichnim ljudima" - daaa, verovatno kao neshto "neverovatno", "nzamislivo", nerazumljivo?). Zapanjujuce je koliko je ostala "tehnika svakodnevnice" tada zaostajala za arhitekturom? (to shvatamo kada pogledamo dechji tricikl ili na Ford-T), &...
...zachudo, najveci su napretci tada, s kraja XIX & pochetka XX veka napravljeni u Likovnoj umetnosti, Literaturi & Arhitekturi... (parsporediti po ukusu);
a ko je bio "prvi petao" ne znamo, mozhemo samo da naslucujemo.
Naravno - ne mislim na "Prve laste", one su "uspeshne" - jer ih RAZUMEMO -
Mislim na one koji su "prerano zakukurikali".
Npr. - Bekmister Fuler je, ochigledno, bio "ispred svoga vremena"... Tek danas je poneshto od njegovih ideja doprlo do ljudskih glava, & samo poneshto mozhemo videti na ulicama... dochim se Ondashnja Moderna arhitektura "zamrzla", & moglo bi se reci, nije mnogo odmakla od Genijalnih Pochetaka XX veka...
isto tako...
(ja pripadam generaciji koja je to gledala "uzhivo" - nazhalost, bio sam premlad da u tome & uchestvujem...)
…isto tako, Teatar je jaaaako "zaostajao" -
reperi koje su pochetkom XX veka postavljeni zahvaljujuci Rodchenku, Tatljinu, Maljevichu, Kandinskom, Marinetiju, Sant'eliji, Rajtu, "Bauhausu", Korbizjeu... ili Dzojsu, Bretonu, Koktou, Tristanu Cari... Brehtu – (rasporediti & dodati po ukusu & volji),
Teatar ce uspeti da te repere domashi tek krajem 60tih, & to, na ochi nas, Beogradjana! – koji smo sve UZHIVO posmatrali na BITEF-u... od druge polovine 60tih.
Shta se od "ONOMAD" desilo? (od tih "Prelonih Momenata") – pitam se... "Govno Se Obesilo" - kazhe narod – ili, naprosto, "NISHTA".
Od tih HEROJSKIH VREMENA "VELIKIH UTOPIJA" - mi se bavimo samo egzekucijom, "izrachunavanjem zadatih formula", ili "sve savrshenijom & tachnijom doradom postavljenih teza"...
& u opshtem zhamoru koji proizvodi BEZBOJ KALKULATORA - od buke U GLAVI koju kalkulacije & njihovi rezultati proizvode - ne samo da ne chujemo nishta - pa vishe ni sebe, nego ne mozhemo ni da VIDIMO.
.jpg)
1 comment:
> Pogledaj ovu fotografiju: samo tricikl i automobil
> govore o vremenu kada je kuca sagradjena!
>
>
>> From: Slobodan Maldini
>> Date: April 12, 2009 10:18:42 PM GMT+02:00
>> Subject: Schindler
>>
>> Veceras nesto radim na Šindleru, interesantan arhitekta. Radio je u senci Rajta, ali je bio daleko ispred njega. Evo kratke biografije:
>>
>>
>> SCHINDLER, RUDOLF MICHAEL (1887 - 1953) Austrijsko – američki arhitekta koji je radio u Los Angelesu u periodu sredine XX veka. Često se dovodi u vezu sa ivicom modernog pokreta u arhitekturi, medjutim, mada je radio i vežbao sa nekima od svojih prethodnika praktičara, njegova inventivna upotreba kompleksnih trodimenzionalnih oblika, toplih materijala i iznenadjujućih boja, smestila ga je na mesto istinskog predstavnika vrha arhitekture XX veka. Njegov rad je u velikoj meri bio zanemaren, i propušteno je da bude predstavljen javnosti u doba njegovog života, ali je razvijena kritička svest o njemu u toku 1980-tih.
>>
>> Rodjen i školovao se u Beču, u porodici iz srednje klase. Pohadjao je Kraljevsku visoku školu od 1899 do 1906 i upisao se u Wagnersschule na beškoj Politehnici, gde je diplomirao arhitekturu 1911. Schindler je bio najviše impresioniran profesorom Carlom Königom, uprkos prisustvu imena kao što su bili Otto Wagner i Adolf Loos. Schindler je takodje sreo svog životnog prijatelja Richarda Neutru, 1912, pre nego što je završio svoju tezu 1913. U Beču, Schindler je stekao iskustvo radom u firmi Hansa Mayra i Theodore Mayer, radeći od 1911-1914. Potom Schindler odlazi u Chicago gde radi u firmi Ottenheimer, Stern and Reichert (OSR). God. 1914 sreće Frank Lloyd Wrighta; tek kada je Wright dobio posao na Imperial hotelu u Tokyu i morao da otputuje u Japan, unajmio je Schindlera da vodi u njegovoj odsutnosti studio u Oak parku. 1920 Wright ga šalje u Los Angeles da radi na Barnsdall House. Schindler je već sam preuzimao poslove u Los Angelesu, a završio je, po nekima svoju najbolju zgradu, Kings Road House u proleće 1922, kada započinje sopstvenu praksu.
>>
>> U tom periodu, pucaju veze izmedju Schindlera i Wrighta; Schindler se žalio da je eksploatisan i loše plaćen. Iz tog perioda, najznačajnija je Wrigtova kuća Hollyhock House, za koju je Schindler uradio najveći deo crteža, dok je Wright i dalje bio u Japanu. Aline Barnsdall postaje Schindlerov najveći klijent, sa narudžbom za njenu Olive Hill, spektakularnu kuću na plaži iz 1927, koja je ostala jedan od najvećih neizvedenih projekata XX veka. Oko 1925, Schindler je razvio svoj lični stil inspirisan Wrightom i internacionalnom modernom, posebno Oudom. Medjutim, kada se 1929 prijavio za dobijanje licence arhitekte u Los Angelesu, prijavio je ekstenzivan rad na arhitektonskim i strukturalnim planovima na Imperial Hotelu. Wright je medjutim, odbio da potvrdi ovaj Schindlerov zahtev. Uprkos tome Schindler objavljuje flajer sa serijom razgovora sa Neutrom u kojima je jasno predstavio sebe kao »uposlenog u arhitektonskom birou F.L. Wrighta u toku dve godine u periodu njegovog odsustva«.
>>
>> Wright pobija ovu tvrdnju, a njih dvojica se razdvajaju 1931, da bi se jedini put nakon toga videli tek 1953, neposredno pred Schindlerovu smrt.
Dr. Agan:
http://www.washedashore.com/projects/dymax/pictures.html
"Technological progress is like an axe
in the hands of a pathological criminal"
Albert Einstein
Paradigm shift
Hemenautika (meni se vishe svidja "nautika" nego "ne-utika", jer mi etimoloshki-znachenjski daje neku nadu & smisao), elem, hermenautika bez razumevanja fenomenologije "Mehanike Prelomnih Obrazaca" (Paradigm shift) - svodi se samo na slepo nagadjanje, ili blagougodno promishljanje...
...marxizam, & potom kritichka teorija dali su nam nadu da mozhemo & da razumemo "Stvarnosnu mehaniku", ali je - prvo - do tada nezamislivo & neshvatljivo nagomlilavanje (podataka, "znanja" & "smisla"/ "zbog brojnosti, zdravom razumu - nemoguce da se obujmi & razume") & - potom - njihovo tektonsko urushavanje (podataka, "znanja" & "smisla") dovelo do dezorijentacije, gubitka "repera", "koordinatnog sistema", & konachno do "isparenja ontoloshke celine", pa se danas nalazimo u nekakvom "plazma-stanju znanja/svesti/osecanja".
No, da napustim prostor generalnih dijagnoza & vratim se Avangardistima-Modernistima:
Boba nam je poslao fotografiju koja nam na jedan upechatljiv nachin razotkriva -
KAKO JE IZGLEDALA MODERNA ARHITEKTURA
u vremenu svoga nastajanja... ("obichnim ljudima" - daaa, verovatno kao neshto "neverovatno", "nzamislivo", nerazumljivo?). Zapanjujuce je koliko je ostala "tehnika svakodnevnice" tada zaostajala za arhitekturom? (to shvatamo kada pogledamo dechji tricikl ili na Ford-T), &...
...zachudo, najveci su napretci tada, s kraja XIX & pochetka XX veka napravljeni u Likovnoj umetnosti, Literaturi & Arhitekturi... (parsporediti po ukusu);
a ko je bio "prvi petao" ne znamo,
mozhemo samo da naslucujemo.
Naravno - ne mislim na "Prve laste",
one su "uspeshne" - jer ih RAZUMEMO -
Mislim na one koji su "prerano zakukurikali".
Npr. - Bekmister Fuler je, ochigledno, bio "ispred svoga vremena"... Tek danas je poneshto od njegovih ideja doprlo do ljudskih glava, & samo poneshto mozhemo videti na ulicama... dochim se Ondashnja Moderna arhitektura "zamrzla", & moglo bi se reci, nije mnogo odmakla od Genijalnih Pochetaka XX veka...
isto tako...
(ja pripadam generaciji koja je to gledala "uzhivo" -
nazhalost, bio sam premlad da u tome & uchestvujem...)
…isto tako, Teatar je jaaaako "zaostajao" -
reperi koje su pochetkom XX veka postavljeni zahvaljujuci Rodchenku, Tatljinu, Maljevichu, Kandinskom, Marinetiju, Sant'eliji, Rajtu, "Bauhausu", Korbizjeu... ili Dzojsu, Bretonu, Koktou, Tristanu Cari... Brehtu – (rasporediti & dodati po ukusu & volji),
Teatar ce uspeti da te repere domashi tek krajem 60tih,
& to, na ochi nas, Beogradjana! –
koji smo sve UZHIVO posmatrali na BITEF-u... od druge polovine 60tih.
Shta se od "ONOMAD" desilo? (od tih "Prelonih Momenata") – pitam se...
"Govno Se Obesilo" - kazhe narod – ili, naprosto, "NISHTA".
Od tih HEROJSKIH VREMENA "VELIKIH UTOPIJA" -
mi se bavimo samo egzekucijom,
"izrachunavanjem zadatih formula",
ili "sve savrshenijom & tachnijom doradom postavljenih teza"...
& u opshtem zhamoru koji proizvodi BEZBOJ KALKULATORA -
od buke U GLAVI koju kalkulacije & njihovi rezultati proizvode -
ne samo da ne chujemo nishta - pa vishe ni sebe,
nego ne mozhemo ni da VIDIMO.
Dr. Agan
Post a Comment