Monday, October 31, 2011
Sunday, October 30, 2011
Saturday, October 29, 2011
Friday, October 28, 2011
Govor arhitekte Mustafe Musića
Govor arh. Mustafe Musića održan na otvaranju izložbe „
Arhitektura za poneti “ autora Slobodana Maldinija u galeriji „Magacin“ u Beogradu , 21.10.2011
Moj pre svega prijatelj, a zatim i uvaženi
kolega Slobodan Maldini, učinio mi je veliku čast i zadovoljstvo svojim pozivom
da mu otvorim izložbu.
Upoznao sam ga kao veoma mladog arhitektu
koji je svoju karijeru započeo veoma angažovano, kroz zapažena predavanja i
izložbe. Njegov rani ciklus „UTOPIE“- fascinantni crteži na svojeručno
izrađenom papiru, predstavljaju prema mom viđenju srž njegovog dosadašnjeg
bogatog opusa i povezuju gotovo sve njegove projekte od ranih radova do
najnovijih. Ove arhitektonske fantazije, jesu vizije nekog spokojnijeg i
harmoničnijeg sveta smeštenog u prošlost (istoriju) ili u budućnost - ali
svakako ne u sadašnjost. Ova njihova osobina, kao da tumači autorov odnos prema
hipokriziji i haosu našeg vremena, pa i mesta. On nas svojim vremeplovom
izmešta u neke prostore kakve tvore harmonične društvene zajednice osvešćenih jedinki.
Još kao briljantan student, nižući najviše
ocene iz najrazličitijih oblasti: betona i statike, crtanja i slikarstva,
projektovanja i konstrukcija, ali i iz sociologije i predvojničke obuke, kao da
je nagovestio karakter svoje bogate i razgranate buduće karijere.
Marljiv, istrajan, lucidan i pre svega
sposoban i efikasan sa izraženim smislom za bitno, on sa lakoćom savladava i
najsloženije zadatke, uprkos svojoj naizgled krhkoj prirodi. Kroz zajednički
rad u okviru grupe „MEČ“, kao i kroz neke konkretne zajedničke projekte, ove
osobine su se u punoj meri i potvrdile.
Oprobao se i kao graditelj sa spomenicima na
Kosovu, docnije porušenim usled dubokog nerazumevanja univerzalnih poruka koje
su emitovali. Bavio se i pedagoškim radom, kroz angažman na prištinskom i novosadskom
Univerzitetu. U novije vreme tu su ponovo pisanje i projektovanje. Autor je
mnoštva knjiga iz oblasti arhitekture među kojima svakako posebno mesto zauzima
njegova „Enciklopedija arhitekture“ u 7 tomova sa preko 40.000 odrednica. Samo
ovaj poduhvat bio bi dovoljan za jednu karijeru i jedan život, pogotovu što je
ceo ovaj kompleksan i obiman posao uradio sam, počevši od sastavljanja,
dizajniranja, štampanja, izdavanja, pa sve do distribucije.
Izložbom „ Arhitektura za poneti “, lucidno
se poigravajući sa naslovom, on kao da nam saopštava da ovde nije reč o
nekakvim potrošnim stvarima, poput „Mc Donald’s“ ili „Starbucks“ kafe, već o
društvenim i kulturnim vrednostima koje se nose u glavi i razmišljanjima obojenim
nadom. To su artefakti/arhitektonske strukture/staništa slobodnih ljudi
postavljenih u prirodni pejzaž. Maldini se ovde bavi samo suštinom -arhitektonskom
formom i bojom. Nema planova (osnova, preseka, detalja...), iako bi i to,
siguran sam, veoma uspešno uradio.
Projekti nisu namenjeni investitoru i realizaciji, već je to pre dijalog sa
stručnom arhitektonskom i kulturnom elitom, a pre svega sa samim sobom. Ono što
je izrazito i na čemu autor insistira jeste duh forme, koja posredno saopštava
i sve ostalo.
Na predstavljenim prizorima nema ljudi. Na
prvi pogled čudno. Ostavio nam je da razmišljamo i zamišljamo, ko bi to mogao
biti, iako to zapravo znamo i vidimo. Da li je to usamljeni filozof –osobenjak, ili možda neki
skaladan par? Da li je to harmonična skupina građana sa nekog renesansnog trga
poput prizora „sacra conversatione“,
ili su to bezrazložno uzbuđeni japiji? Izvesno to nije nekakva razuzdana
gomila. Izostavljajući ljude, on kao da nije želeo da svoj iskaz “preoznači“ ,
kao da poput starih Latina kaže: „Pametnom dosta“ . On je ljude objasnio
arhitekturom i obratno, ispisujući traktat o zajednici ljudi visoke društvene i ekološke svesti, pri čemu se podrazumeva i
visoki tehnološki nivo. Nema ograničenja tektoničnim strukturama i lavirintima metropolitenske
vreve i sve počiva na harmoniji. Često nema ni gravitacije, pa kuće „lebde“.
Iz svakog od izloženih primera čita se
autorova erudicija i talenat, kojima saopštava ubedljive arhitektonske iskaze,
služeći se kompjuterskim modelovanjem. Autor svoje poruke emituje gotovo
trenutno, putem elektronskih mreža sajta i blogova, komunicirajući praktično sa
svima (koje to zanima), anticipirajući srećniju budućnost -svakako ne na način
rutinera struke.
Mustafa
Musić
Wednesday, October 26, 2011
Tuesday, October 25, 2011
Monday, October 24, 2011
Wednesday, October 19, 2011
Sunday, October 16, 2011
Saturday, October 15, 2011
Friday, October 14, 2011
Wednesday, October 12, 2011
Monday, October 10, 2011
Architecture to take away
“The problem is not about freedom, it is
about an outcome” Gilles Deleuze
Tokom proteklih deset godina u novom veku, Slobodan
Maldini je razvio veliku internet mrežu i jednu zavidnu produkciju kjiga,
projekata i angažovanih intervencija, kao nezavisan autorski rad sistematski
prezentiran na ličnim blogovima i dostupan svakom korisniku. Po svom kreativnom
opsegu, Maldini je postao produktivni fenomen, sublimirana elektronska mašina,
gde se pitanje brzine promena internetskih funkcija može meriti brzinom ideja
koje je ovaj autor unosio u protok otvorene elektronske komunikacije.
Njegove misaone i vizionarne projekcije mogu se uporediti
jedino sa Antoniom Sant’Eliom, arhitektonskim genijem na početku 20-og veka i
njegovim arhitektonskim manifestom futurizma kojim se „afirmišu sloboda reči,
plastični dinamizam, muzika bez kvadrature i umetnost buke... deklarativno
protiv kukavičluka tradicionalista“.
Ova paralela nije slučajna jer i po liku i po projektima
postoje neverovatne sličnosti, kao i u izboru filozofskih i klasičnoh uzora,
jedino što Sant’Elia pripada vremenu „Art Nouveau“ i ranog modernizma, dok
Maldini kao jedan od predstavnika „Novog pokreta“ osamdesetih inauguriše
postmoderne pojave do novih dinamičkih i transformabilnih prostornih
konstrukcija na početku 21-og veka.
Izložba sadrži projekte prostornih arhitektonskih
sklopova spomenika, hramova, kuća, urbanih celina, veduta i šetališta, višedimenzionalnih
tvorevenia različitih profila, u pokretu, sklapanju i rasklapanju, u promenama
rakursa nivoa i pozicioniranja stanja lebdenja, kretanja ili fiksiranja
bazičnih tačaka u izabranom prostornom okruženju. Ova prostorna,
anti-gravitaciona arhitektura, po svojoj strukturi projekata za poneti je
dostupna i funkcionalna u svakom svom elementu, svim potencijalnim konzumentima
i fanovima.
Kod Maldinija postoje faze pisanja knjiga i faze
projekata, a najčešće tematskih i kritičkih intervencija, vizuelnog
interferiranja slika iz oblasti kulture, dizajna, stripa, porno i pank
neoarhtekture, brendiranja, hipo-mikro staništa... kao aktivan stav i
upozorenje. Stoga, izložba obuhvata i sve „marginalne“ teme koje autor smatra
važnim da se istakne društvena hipokrizija i nedoslednost socijalnih i
kulturnih programa.
Još od 1982 kada nastaju projekti ciklusa „Utopije“, bilo
je jasno da se Maldini u svojim istraživanjima nalazi između stubova istorijskih
ličnosti koji su svojim učenjima paradigmatički markirali promene u svetu od
vremena neoplatonizma Thomas More-a, paladijanskih klasičnih modela, do
futurističke arhitekture Sant’Elie, strukturalne arhitekture Buckminstera Fullera, „prave“
arhitekture Bogdana Bogdanović i svakako, transformabilnih prostora Slobodana
Maldinija ili „apsurdne“ arhitekture. Radi se o utopijama, prezentnim u svakoj društvenoj
kataklizmi ili napretku, o nadi i snu. Njihov smisao je u projekciji
budućnosti.
Maldini pripada kategoriji negraditelja, smelih i
nemirljivih arhitekata... od kojih ostaju projekti i tek po koji formalni trag.
Tako je projekat spomenika na Kosovu u Klini (Istoku i Kačaniku) početkom ’90-tih bio srušen.
Mada, to ne umanjuje značaj svih inovacija i doprinosa ovog arhitekte, njegov
senzibilirani duhovni prostor, perceptivnu moć i viziju novih dimenzija
graditeljstva „širokih,
multi-livelisanih, interkonektovanih i integrisanih urbanih spojeva
dizajniranih oko-života- grada“. (A.Sant’Elia)
Biljana Tomić
Tuesday, October 4, 2011
Saturday, October 1, 2011
Subscribe to:
Posts (Atom)