Architecture to take away

“The problem is not about freedom, it is about an outcome” Gilles Deleuze

Tokom proteklih deset godina u novom veku, Slobodan Maldini je razvio veliku internet mrežu i jednu zavidnu produkciju kjiga, projekata i angažovanih intervencija, kao nezavisan autorski rad sistematski prezentiran na ličnim blogovima i dostupan svakom korisniku. Po svom kreativnom opsegu, Maldini je postao produktivni fenomen, sublimirana elektronska mašina, gde se pitanje brzine promena internetskih funkcija može meriti brzinom ideja koje je ovaj autor unosio u protok otvorene elektronske komunikacije.

Njegove misaone i vizionarne projekcije mogu se uporediti jedino sa Antoniom Sant’Eliom, arhitektonskim genijem na početku 20-og veka i njegovim arhitektonskim manifestom futurizma kojim se „afirmišu sloboda reči, plastični dinamizam, muzika bez kvadrature i umetnost buke... deklarativno protiv kukavičluka tradicionalista“.

Ova paralela nije slučajna jer i po liku i po projektima postoje neverovatne sličnosti, kao i u izboru filozofskih i klasičnoh uzora, jedino što Sant’Elia pripada vremenu „Art Nouveau“ i ranog modernizma, dok Maldini kao jedan od predstavnika „Novog pokreta“ osamdesetih inauguriše postmoderne pojave do novih dinamičkih i transformabilnih prostornih konstrukcija na početku 21-og veka.

Izložba sadrži projekte prostornih arhitektonskih sklopova spomenika, hramova, kuća, urbanih celina, veduta i šetališta, višedimenzionalnih tvorevenia različitih profila, u pokretu, sklapanju i rasklapanju, u promenama rakursa nivoa i pozicioniranja stanja lebdenja, kretanja ili fiksiranja bazičnih tačaka u izabranom prostornom okruženju. Ova prostorna, anti-gravitaciona arhitektura, po svojoj strukturi projekata za poneti je dostupna i funkcionalna u svakom svom elementu, svim potencijalnim konzumentima i fanovima.

Kod Maldinija postoje faze pisanja knjiga i faze projekata, a najčešće tematskih i kritičkih intervencija, vizuelnog interferiranja slika iz oblasti kulture, dizajna, stripa, porno i pank neoarhtekture, brendiranja, hipo-mikro staništa... kao aktivan stav i upozorenje. Stoga, izložba obuhvata i sve „marginalne“ teme koje autor smatra važnim da se istakne društvena hipokrizija i nedoslednost socijalnih i kulturnih programa.

Još od 1982 kada nastaju projekti ciklusa „Utopije“, bilo je jasno da se Maldini u svojim istraživanjima nalazi između stubova istorijskih ličnosti koji su svojim učenjima paradigmatički markirali promene u svetu od vremena neoplatonizma Thomas More-a, paladijanskih klasičnih modela, do futurističke arhitekture Sant’Elie, strukturalne arhitekture Buckminstera Fullera, „prave“ arhitekture Bogdana Bogdanović i svakako, transformabilnih prostora Slobodana Maldinija ili „apsurdne“ arhitekture. Radi se o utopijama, prezentnim u svakoj društvenoj kataklizmi ili napretku, o nadi i snu. Njihov smisao je u projekciji budućnosti.

Maldini pripada kategoriji negraditelja, smelih i nemirljivih arhitekata... od kojih ostaju projekti i tek po koji formalni trag. Tako je projekat spomenika na Kosovu u Klini (Istoku i Kačaniku) početkom ’90-tih bio srušen. Mada, to ne umanjuje značaj svih inovacija i doprinosa ovog arhitekte, njegov senzibilirani duhovni prostor, perceptivnu moć i viziju novih dimenzija graditeljstva „širokih, multi-livelisanih, interkonektovanih i integrisanih urbanih spojeva dizajniranih oko-života- grada“. (A.Sant’Elia)

Biljana Tomić