Govor arh. Mustafe Musića održan na otvaranju izložbe „
Arhitektura za poneti “ autora Slobodana Maldinija u galeriji „Magacin“ u Beogradu , 21.10.2011
Moj pre svega prijatelj, a zatim i uvaženi
kolega Slobodan Maldini, učinio mi je veliku čast i zadovoljstvo svojim pozivom
da mu otvorim izložbu.
Upoznao sam ga kao veoma mladog arhitektu
koji je svoju karijeru započeo veoma angažovano, kroz zapažena predavanja i
izložbe. Njegov rani ciklus „UTOPIE“- fascinantni crteži na svojeručno
izrađenom papiru, predstavljaju prema mom viđenju srž njegovog dosadašnjeg
bogatog opusa i povezuju gotovo sve njegove projekte od ranih radova do
najnovijih. Ove arhitektonske fantazije, jesu vizije nekog spokojnijeg i
harmoničnijeg sveta smeštenog u prošlost (istoriju) ili u budućnost - ali
svakako ne u sadašnjost. Ova njihova osobina, kao da tumači autorov odnos prema
hipokriziji i haosu našeg vremena, pa i mesta. On nas svojim vremeplovom
izmešta u neke prostore kakve tvore harmonične društvene zajednice osvešćenih jedinki.
Još kao briljantan student, nižući najviše
ocene iz najrazličitijih oblasti: betona i statike, crtanja i slikarstva,
projektovanja i konstrukcija, ali i iz sociologije i predvojničke obuke, kao da
je nagovestio karakter svoje bogate i razgranate buduće karijere.
Marljiv, istrajan, lucidan i pre svega
sposoban i efikasan sa izraženim smislom za bitno, on sa lakoćom savladava i
najsloženije zadatke, uprkos svojoj naizgled krhkoj prirodi. Kroz zajednički
rad u okviru grupe „MEČ“, kao i kroz neke konkretne zajedničke projekte, ove
osobine su se u punoj meri i potvrdile.
Oprobao se i kao graditelj sa spomenicima na
Kosovu, docnije porušenim usled dubokog nerazumevanja univerzalnih poruka koje
su emitovali. Bavio se i pedagoškim radom, kroz angažman na prištinskom i novosadskom
Univerzitetu. U novije vreme tu su ponovo pisanje i projektovanje. Autor je
mnoštva knjiga iz oblasti arhitekture među kojima svakako posebno mesto zauzima
njegova „Enciklopedija arhitekture“ u 7 tomova sa preko 40.000 odrednica. Samo
ovaj poduhvat bio bi dovoljan za jednu karijeru i jedan život, pogotovu što je
ceo ovaj kompleksan i obiman posao uradio sam, počevši od sastavljanja,
dizajniranja, štampanja, izdavanja, pa sve do distribucije.
Izložbom „ Arhitektura za poneti “, lucidno
se poigravajući sa naslovom, on kao da nam saopštava da ovde nije reč o
nekakvim potrošnim stvarima, poput „Mc Donald’s“ ili „Starbucks“ kafe, već o
društvenim i kulturnim vrednostima koje se nose u glavi i razmišljanjima obojenim
nadom. To su artefakti/arhitektonske strukture/staništa slobodnih ljudi
postavljenih u prirodni pejzaž. Maldini se ovde bavi samo suštinom -arhitektonskom
formom i bojom. Nema planova (osnova, preseka, detalja...), iako bi i to,
siguran sam, veoma uspešno uradio.
Projekti nisu namenjeni investitoru i realizaciji, već je to pre dijalog sa
stručnom arhitektonskom i kulturnom elitom, a pre svega sa samim sobom. Ono što
je izrazito i na čemu autor insistira jeste duh forme, koja posredno saopštava
i sve ostalo.
Na predstavljenim prizorima nema ljudi. Na
prvi pogled čudno. Ostavio nam je da razmišljamo i zamišljamo, ko bi to mogao
biti, iako to zapravo znamo i vidimo. Da li je to usamljeni filozof –osobenjak, ili možda neki
skaladan par? Da li je to harmonična skupina građana sa nekog renesansnog trga
poput prizora „sacra conversatione“,
ili su to bezrazložno uzbuđeni japiji? Izvesno to nije nekakva razuzdana
gomila. Izostavljajući ljude, on kao da nije želeo da svoj iskaz “preoznači“ ,
kao da poput starih Latina kaže: „Pametnom dosta“ . On je ljude objasnio
arhitekturom i obratno, ispisujući traktat o zajednici ljudi visoke društvene i ekološke svesti, pri čemu se podrazumeva i
visoki tehnološki nivo. Nema ograničenja tektoničnim strukturama i lavirintima metropolitenske
vreve i sve počiva na harmoniji. Često nema ni gravitacije, pa kuće „lebde“.
Iz svakog od izloženih primera čita se
autorova erudicija i talenat, kojima saopštava ubedljive arhitektonske iskaze,
služeći se kompjuterskim modelovanjem. Autor svoje poruke emituje gotovo
trenutno, putem elektronskih mreža sajta i blogova, komunicirajući praktično sa
svima (koje to zanima), anticipirajući srećniju budućnost -svakako ne na način
rutinera struke.
Mustafa
Musić
No comments:
Post a Comment