Sunday, September 26, 2010

Nepodoban 3 - sjećanja naviru...



The monument in Klina was ruined in the most vandal way possible.
It was projected by Slobodan Maldini (student of famous Bogdan
Bogdanovic). What is paradoxical in all of this, as the well known
attorney and human rights activist Nekibe Kelmendi says, is that
this monument cost as much as twenty apartments, while the contract
for its construction was signed in 1985 by Milos Jeremic, then
President of the Municipality of Klina.

A šta je pisano kod nas:

M. Antić, „Borba“, petak, 12. jul 1991. Posle rušenja spomenika u metohijskoj varošici Klina SPOMENIK RAZDORA Iako u proteklih šest godina, zbog spornog karaktera, praktično nije ni dovršen, spomenik u Klini izazivao je revolt srpskog i crnogorskog stanovništva koje je u njemu videlo simbole republike Kosovo i Albanije Priština. - Prema odluci nadležnih opštinskih organa, a na zahtev boračke organizacije i gradjana srpske i crnogorske nacionalnosti, u centru metohijske varošice Klina srušen je jedan godinama sporni spomenik. Bio je postavljen baš u centru varošice, na samom ostrvu kružnog toka. Sagradjen je, odnosno njegova izgradnja započeta je 1985. godine po idejnom rešenju beogradskog arhitekte Slobodana Maldinija. Iako to sada niko javno u Klini neće da kaže, izgradnju spomenika naručilo je tadašnje rukovodstvo ove opštine, zajedno sa boračkom organizacijom i uz blagoslov pokrajinskih kulturnih, posebno političkih moćnika. U to vreme, treba znati, na vlasti su u Klini bili isključivo Albanci, sa boračkom organizacijom od 685 članova takodje su rukovodili ljudi koji nikada u NOB nisu bili, jer u ovim krajevima za vreme rata sem balističke nije stupila niti jedna partizanska noga. Kada je predlagano podizanje ovog spomenika, kada je predlog usvojen, govorilo se da treba da bude spomenik koji će simbolizovati bratstvo i jedinstvo i zajedničku borbu, koji svojom monumentalnošću i neobičnim izgledom treba da izrazi stremljenja ljudi ovih pasivnih krajeva ka visinama i budućnosti. ŠTA PREDSTAVLJAJU PIRAMIDE Medjutim, još dok je spomenik bio u temeljima, još dok su se nazirale samo njegove konture, ovdašnji Srbi i Crnogorci su se u čudu pitali, šta to znači, čiji je to spomenik, kome se podiže i šta on u stvari simbolizuje. Posebno je postavljeno pitanje, kome je uopšte palo na pamet da spomenik podiže na samoj saobraćajnici, na kružnom toku, gde svojom monumentalnošću ometa saobraćaj, uz istovremeni odgovor, da je to namerno tako uradjeno „da opominje i podseća“. Ali na šta, bilo je pitanje svih pitanja? Iako ovaj spomenički kompleks u proteklih šest godina zbog svoje spornosti nije dovršen, kod srpskog i crnogorskog življa je neprekidno izazivao revolt, pa su zahtevali da se sruši. Tražili su to, jer smatraju da je izgradnja ovog spomenika naručena kao simbol republici Kosovo i velikoj Albaniji. Kako su govorili, na to su ih upućivali struktura i izgled spomenika koji je gradjen od istog onog kamena od koga su na Kosovu gradjene kule sa kojih se pucalo na srpske vojnike u svim ratovima. Naime, spomenik su sačinjavale tri odvojene celine: prvu, četiri istovetne piramide, drugu, jedan trougaoni nepokriveni zid i treću, cilindrična sedmoprstena kula, koja se sužava na gore. Bio je zarastao u korov, jer se godinama, pošto je od početka sporan, niko o njegovom održavanuju nije starao. Po mišljenju onih koji su uporno predlagali njegovo rušenje, svaka od celina predstavljala je neki od simbola separatističkih snova i zahteva za republikom Kosovo i velikom Albanijom. Prema njihovom mišljenju „četiri istovetne piramide simbolizovale su četiri istovetna brda u Albaniji, što je trebalo da znači da su ovi krajevi albanski i da su već u velikoj Albaniji. Po njihovom tumačenju, te piramide su bile i simbol ovdašnjih Albanaca – katolika, koji se krste sa četiri prsta. Trouglasti nepokriveni zid predstavljao je pravoslavlje, ali bez budućnosti na ovim prostorima, zbog čega i nije imao krov. I treći deo, cilindrična kula sagradjena od sedam prstenova, predstavljala je sedam republika, od kojih je sedma republika Kosovo. Tako su na spomenik gledali srpsko i crnogorsko stanovništvo u Klini. KAMENJE NOVIH SPOTICANJA Prema onome što je „Borba“ saznala, gradjani Kline su više puta zahtevali da u Klinu dodje idejni tvorac spornog spomenika i objasni šta on predstavlja. On je to jednom učinio, ali njegov pokušaj da objasni svoju ideju ostao je bezuspešan. Bilo šta da je predstavljao, od spomenika je ostala samo gomila kamenja. Porušen je buldožerom u prisustvu par stotina Albanaca, koji su sve mirno posmatrali. Iako su rušioci, koje je obezbedjivala milicija, za tako nešto imali dozvolu nadležnih organa, koji su sada u rukama Srba i Crnogoraca, jer Albanci neće da učestvuju u srpskoj vlasti, sam taj čin i vest o tome izazvali su nedoumice kod mnogih, a posebno neupućenih ljudi. Postavlja se pitanje da li spomenike – pa makar oni bili kaikav je ovaj bio – treba rušiti baš na ovakav način. Druga je stvar da li je takav spomenik trebalo uopšte podizati u Klini, srcu balističkog pokreta u drugom svetskom ratu, gde u NOB pre septembra i oktobra 1944. godine nijedan Albanac nije stupio dobrovoljno. Čini se da bi reč idejnog tvorca ovog spomenika, a posebno da objasni ko je i za šta naručio baš takav spomenik i zašto je pristao da se gradi baš na tom mestu, mnogo toga možda stavila na svoje mesto. Ovako, ostaje opora istina da se u sveopštem bezumlju ruše razni spomenici. Ovaj, istine radi, bez ikakvih namera da ocenjujemo njegov umetnički nivo, nije imao pravu istorijsku podlogu, a nije ni mogao da simbolizuje, recimo, zajedničku borbu kad nje u ovoj opštini zaista nije bilo. Umetnik, ako su ga prevarili, trebalo bi da kaže i to. U svakom slučaju, čak iako taj spomenik za mnoge Albance, i to one obične, do juče nije predstavljao baš ništa, sada je činom njegovog rušenja postao simbol rušenja svega što je albansko i tako postao još jedan kamen, bolje reći gomila kamenja novih kosmetskih spoticanja.




TUMAČI I VANDALI Ivica Petrović, „Borba“, 13-14. jul 1991. Kontroverze oko memorijalne gradjevine beogradskog arhitekte Slobodana Maldinija, u centru kosovske varošice Klina, pre dva dana su razrešene njenim rušenjem. Spomenik koji je 1985. podignut u čast palim žrtvama fašizma, i tekovinama NOR-a i revolucije, pratila su različita tumačenja. Komunalci su tvrdili da ometa saobraćaj i vidik, dok su meštani u njemu videli simbol „Velike Albanije“ i „Kosova republike“. Vest o rušenju spomenika autor Slobodan Maldini komentariše za „Borbu“ kao „antikulturni i ianticivilizacijski čin. Uništavanje spomenika, kaže on, je poput spaljivanja knjiga. Ako je u pitanju politički kontekst, to što neki ne znaju da protumače pravo značenje, nije moj problem“. „Spomenik“, nastavlja Maldini, „poseduje arhetipske forme: kvadrat, krug i trougao. Možete ih videti na Crvenom trgu u Moskvi, ali i u Vašingtonu. Opšteg su karaktera i mogu se različito tumačiti. Ako neko iz toga vidi Albaniju, to je njegov problem. Logično je da ako se grade piramide na kvadratnoj osnovi da ih bude četiri. Spomenik koji sam takodje projektovao u obližnjem mestu Istok, poseduje iste ove forme. Znači, nije problem u spomeniku, već u tumaču. Spomenik u Klini je uspešna celina koja nije trebalo da simboliše ništa. ... Projekat je najpre nudjen Bogdanu Bogdanoviću, koji je tada bio gradonačelnik Beograda, ali ga je on ponudio meni, kao svom najboljem studentu. Mogu reći da sam ovim projektom bio protagonista početka postmodernizma. S njim sam učestvovao na Bijenalu u Parizu, sa velikim uspehom. Mislim da se objekat, koji ima svoj smisao i značaj, nalazio u neprimerenoj sredini. Možda je najviše smetao šiptarskim separatistima, kojima je sada učinjena velika usluga i sve ovo im ide na ruku. Na stranu što je mnogo koštao, kao, recimo, 20 stanova u Klini. Davana su velika sredstva, znači da je iza toga stajala čvrsta politička struktura (u Beogradu, prim.). Rušenje spomenika je sramota i velika šteta. Kulturna tragedija. Čuo sam se i sa profesorom Bogdanovićem i on je vrlo zabrinut; pita se šta je sledeće – možda rušenje spomenika u Jasenovcu?“, kaže u izjavi za naš list povodom rušenja njegovog dela, arhitekta Slobodan Maldini. Uporedjujući sve podatke koji su se ovih dana pojavljivali povodom ovog memorijalnog obeležja, zbunjuju mnoge protivurečnosti. Uvidom u dokumentaciju arhitekte Maldinija, vidljivo je da je ugovor o izgradnji spomenika u ime naručioca potpisao tadašnji predsednik opštine Klina, Miloš Jeremić, i da je odatle, zajedno sa opštinskim SUBNOR-om, potekla inicijativa za izgradnju ove monumentalne i skupe gradjevine. Autor projekta čak tvrdi, što nismo mogli da proverimo, da je i direktor gradjevinskog preduzeća koje je izvodilo radove, bio Srbin. „Ti isti ljudi su mi dali na upotrebu terensku „ladu“ da tražim odgovarajući kamen za gradnju, o kome se sada priča da je služio za kule sa kojih su Albanci pucali na srpske vojnike“, kaže Maldini. I dodaje, da je, pre par godina, pozivan u SUP, „gde je trebalo da im objasnim šta sam ovim formama želeo da kažem“. Tragom vesti o rušenju spomenika, upitali smo za mišljenje poznatog arhitektu Zorana Manevića, koji je vrlo dobro upoznat sa Maldinijevim radovima, i istorijatom ovog, sada već „slučaja“. Arhitekta Manević kaže „da spomenik u Klini pokazuje privrženost idejama arh. Bogdana Bogdanovića, i njegovim memorijalnim radovima jer je Maldini njegov učenik. To su simboli apstraktne prirode, geometrijska apstrakcija, i vrlo ih je teško prevesti u literaturu. Oni predstavljaju aopstraktne simbole opštih čovekovih težnji (ka visini, igra brojevima...). Mislim da je ovaj vandalizam udarac arhitekturi“.

No comments: